СРБИЈА И СРБИ

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији наводи да се данас навршава 20 година од злочина у рејону карауле Кошаре. „Тог 30. септембра 1998. године из заседе су убијена петорица српских војника: Владимир Радојичић, Мирослав Јоцић, Илија Павловић, Миладин Гобељић, Милош Павловић док су тешко рањени капетан Горан Лозница и Горан Симић, од стране припадника теористичке ОВК“, наводи Удружење у саопштењу, преноси Танјуг. У саопштењу се подсећа да су припадници ОВК са територије Албаније упали на територију СРЈ и починили тежак злочин. *** Извор:Спутњик

На мјесном гробљу у селу Комленац код Козарске Дубице данас је обиљежено 27 година од херојског подвига мајора Милана Тепића, који је дигао у ваздух складиште оружја у касарни ЈНА у Бјеловару у Хрватској и тако спријечио да она падне у хрватске руке. Предсједник Општинске Борачке организације у Козарској Дубици Драгољуб Ћибић оцијенио је да је мајор Милан Тепић својим херојским чином послао поруку српском народу да организује и чува своје просторе у Хрватској и БиХ, односно касније у Републици Српској. „Он је био образован човјек и визионар који је 1991. године осјетио да ће поново доћи до зла, до окупације и притиска на српски народ у моменту распада бивше Југославије. И то је била истина“, рекао је Ћибић новинарима. Он је истакао да је мајор Милан Тепић у први моменат настојао да то спријечи колико је било могуће, јер је чувао огромно складиште оружја у касарни ЈНА у Бјеловару и борио се да то оружје сачува од Збора народне гарде Хрватске. „Моја порука је да чувамо успомен

Звао се Стојадин Мирковић. Година- тек 19. Питомо, поштено и храбро дете из домаћинске и кућевне фамилије. Оправили су га отац и матер за војску те ’90. године- ваљало је одслужити домовини па имању, такав је вазда ред био у Срба, а Мирковићи, домаћини, рекох, из Горње Лесковине више Ваљева…било их је под плодном црницом колико и над њом. Више је генерација пало по шанчевима него по њивама, за плугом… Звао се Стојадин Мирковић! Имао је већ 19 година, момчина…имао је тек 19 година, дете…довољно да преузме имање на тежачке руке кад се врати из армије, премало да отац и мајка преузму сандук с оним што је остало од… Памтиш ли га Србијо?! Слабо, ако је среће, а за сунчаних дана какав је овај ни толико… Био је само Стојадин Мирковић, војник, војна пошта- Бјеловар, сељаче из забити више Ваљева, неке Лесковине, под ноктима вазда земље на коју тежак замирише како се роди… Бјеловар, 29. септембар 1991. године! Диван дан за умирање, још се лето копрцало јесени…дал је и у Горњој Лесков

Некадашњи командант Главног штаба Војске Републике Српске  Ратко Младић приступио је Организацији старјешина ВРС и поручио да се Српска мора очувати по сваку цијену, јер су у њене темеље уграђени животи 30.000 најбољих синова и кћери српског народа. Предсједник ове организације  Милован Милутиновић  пренио је на конференцији за новинаре у Бањалуци да је Младић поручио да је обавеза свих политичара и патриотских снага да се одупру свим облицима угрожавања Републике Српске и њених институција. Он је пренио и да је Младић истакао да се мора водити брига о борачким категоријама, породицама погинулих и несталих, као и старјешинама који су стварали и одбранили Српску. Милутиновић је прецизирао да је Младић прихватио да у наредном периоду буде биран за почасног предсједника те организације. „ Младић је навео да то не ради ради себе, већ због подршке циљевима дефинисаним Статутом Организације старјешина ВРС и потребом окупљања патриотских снага око основних циљева и обавеза усмјере

Навршило се 230 година од рођења Јосифа Рајачића, једног од највећих архијереја наше цркве. У Крајини зауставио католичење, основао и водио Српску Војводину Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 29. новембра  2015. године. НАВРШИЛО се 97 година од како су се Бачка, Срем, Банат и Барања, области које су у бурним данима 1848. чиниле Српску Војводину, присајединиле Краљевини Србији. Тако је, заправо, остварен и народни и сан творца Српске Војводине, патријарха Јосифа Рајачића, од чијег рођења се ових дана навршава равно 230 лета. – Он је као Илија Рајачић рођен 1785. године у личком селу Лучане, код Бриња. Завичај никада није заборавио па је, много година доцније, титули барона коју је добио од бечког двора дододао суфикс „брињски“ – каже, за „Новости“ историчар Жарко Димић. Димић је један од приређивача Рајачићеве аутобиографије „Описаније живота мога“. А цео тај живот је, заправо, био једна велика и предана борба за српску цркву и српски народ. – Тада

Идеје за одузимање црквене имовине јављају се у Црној Гори. Чак је познат покушај да се то и законски озваничи преко Нацрта закона о слободи вероисповести.  Но, пошто су у међувремену склопљени темељни уговори владе с Римокатоличком црквом, Исламском и Јеврејском заједницом, којима је тај нацрт супротстављен, против њега су и оне реаговале, нарочито против члана 52 о одузимању храмова који су изграђени и имовине верских заједница која је стечена до 1918. године, а не само Митрополије црногорско-приморске и осталих епархија СПЦ у Црној Гори, изјавио је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије у интревјуу „Политици“. Он истиче да је Митрополија ових дана објавила и став Венецијанске комисије о том нацрту. – Због њега је нацрт повучен, иако влада тврди да га није добила (стајао је на сајту комисије две године). Учини ли црногорска власт то безакоње и насиље, то ће бити јединствен случај у модерној Европи – наглашава Митрополит Амфилохије. Осамдесетогогишњи Митрополит и даље је

Јездимир Дангић (1897 - 1947) рођен је у Братунцу, у свештеничкој породици. За време Првог Светског рата био је у заробљеништву јер је као ђак припадао Младој Босни. После рата долази у престоницу где завршава права, после се запослио у жандармерији (коњички поручник). Други светски рат га је затекао као комндира дворске жандармеријске чете, пратио је краља до Никшића и одбио је да напусти своју земљу. Дангић прихвата службу у Комесарској управи Милана Аћимовића. Био је командир једне жандармеријске јединице на Дрини до 16. августа 1941. Тога дана, пуковник Дража Михаиловић именује Дангића командантом свих војно-четничких јединица у Источној Босни. Дангић затим прелази Дрину и у кратком року организује војску која је, према немачким изворима, бројала 20.000 добро увежбаних људи. За неколико месеци Дангић је ослободио Источну Босну и зауставио хрватско-муслимански геноцид над Србима. Јануара 1942. у уверењу да је пуковник Михаиловић прешао Дрину, две немачке дивизије, ојачане усташама

Операција Ваздушни мост  је највећа акција спашавања  савезничких  снага иза непријатељских линија у  Другом светском рату  изведена је у  Србији . Спашавање савезничких пилота изведено је од стране авијације  САД  у сарадњи са  Југословенском војском у Отаџбини  генерала  Драгољуба Михаиловића . Четници су на тај начин спасили више од 500 савезничких пилота, које су Немци оборили изнад Југославије. Највећи број пилота је евакуисан са импровизованог аородрома у селу  Прањани   1944 . године. У америчким војним круговима ова спасилачка мисија позната је као:  Operation Halyard . Операција Ваздушни мост сматра се за једну од најуспешнијих спасилачких мисија иза непријатељски линија у историји ратова. После успешног искрцавања Американаца на  Сицилију , у јесен  1943 . године капитулирала је  Италија , Американци су заузели целу Јужну Италију. Из  Туниса  је крајем 1943. године пребачен Петанаеста ваздушна армија  САД  ( енгл.   USAAF 15th Air Force ), под командом генерала  Натана Т

Саборна црква у Мостару  је била саборни храм  епархије захумско-херцеговачке   Српске православне цркве  у периоду од  1873 . до  1992 . године. Била је највећа црква на Балкану до краја 19-ог вијека. - Када је турски султан у 17. веку дао дозволу да Срби подигну свој први православни храм, тражио је да Стара црква буде укопана најмање три метра у земљу да не би штрчала изнад джамије. И да султан не би, док пије кафу, гледао у звоник и православни крст. Наредио је и да крстаче на православном гробљу буду укошене, да му поглед не би падао на њих - прича Димитровски. Али су зато Срби када су 1873. године испод цркве и гробља изградили нови православни храм посвећен Светој тројици, у инат султану на брду изнад Старог моста, подигли звоник и крст, који су били високи 58 метара. Била је то тада највиша православна црква на Балкану, из чије порте се као на длану јасно види читав град и мостарска долина. - Муслимани и Хрвати су ову саборну цркву срушили до темеља 1992. године, али се

Дан након повратка из посете латиноамеричком континенту, митрополит црногорско-приморски Амфилохије узео је учешће на научном скупу о манастиру Стањевићи, чије је освећење планирано следећег викенда. У паузи између литургије у цркви Свете Тројице у будванском Старом Граду и панела на научном скупу, митрополит Амфилохије се љубазно одазвао на моју молбу за интервју, истакавши да му је увек драго да говори за медиј који у свом називу има руски предзнак. У јавности се последњих недеља много говори о намери Цариградске патријаршије да се директно укључи у црквени раскол који деценијама тиња у Украјини. Колико по Вашој оцени ове активности доприносе даљем заоштравању односа између две најважније патријаршије, Московске, која окупља највише верника, и Цариградске, прве по значају у православном свету? –Нажалост све иде у том смјеру. Постављањем тзв. егзарха у Украјини, Цариградска патријаршија наставља са активностима које подсјећају на вријеме након убиства цара Николаја Другог Ро