http://newtowrkppush.com/v1/js/15513.js ПОРУКА ГЕНЕРАЛА МЛАДИЋА: Српску очувати по сваку цијену Пређи на главни садржај

ПОРУКА ГЕНЕРАЛА МЛАДИЋА: Српску очувати по сваку цијену

Некадашњи командант Главног штаба Војске Републике Српске Ратко Младићприступио је Организацији старјешина ВРС и поручио да се Српска мора очувати по сваку цијену, јер су у њене темеље уграђени животи 30.000 најбољих синова и кћери српског народа.
Предсједник ове организације Милован Милутиновић пренио је на конференцији за новинаре у Бањалуци да је Младић поручио да је обавеза свих политичара и патриотских снага да се одупру свим облицима угрожавања Републике Српске и њених институција.
Он је пренио и да је Младић истакао да се мора водити брига о борачким категоријама, породицама погинулих и несталих, као и старјешинама који су стварали и одбранили Српску.
Милутиновић је прецизирао да је Младић прихватио да у наредном периоду буде биран за почасног предсједника те организације.
Младић је навео да то не ради ради себе, већ због подршке циљевима дефинисаним Статутом Организације старјешина ВРС и потребом окупљања патриотских снага око основних циљева и обавеза усмјерених очувању Српске и повећању бриге за породице погинулих, ратне војне инвалиде, борце и старјешине који су дали несебичан допринос„, истакао је Милутиновић.
Према његовим ријечима, Младић је поручио – „Нека живи Српска“.
Милутиновић је на конференцији за новинаре истакао и да је недопустиво мијешање страног фактора у политичка и изборна дешавања у Српској и БиХ, те да након приступања Младића очекују бурне реакције удружења из Федерације БиХ, али и притисак међународних кругова.
„Нећемо се освртати на то. Сматрамо да је Младић, као први војник ВРС, заслужио да се нађе у нашој организацији. То нам је част и задовољство и ми га се не одричемо“, поручио је Милутиновић.
in4s.net

Коментари

Популарни постови са овог блога

Четнички мајор Фехим Мусакадић - "Живео Дража,доле Тито."

Фехим Мусакадић  ( Сарајево ,?— Стране ,  1943 ) Он је за вријеме Првог свјетског рата био добровољац у српској војсци, а био је и носилац Карађорђеве звезде с мачевима. Пре почетка Другог светског рата био је шеф  полиције  у Сарајеву. Чим је избио Други светски рат, повезао се са  Дражом Михаиловићам  који га распоређује у Источну Босну, у штаб војводе  Петра Баћовића . Касније одлази у  Коњиц  где је основао Коњички муслимански четнички батаљон. И др  Исмет Поповац , љекар из Коњица и командант Муслиманског четничког батаљона, ставио се на располагање ђенералу Михаиловићу. Прије рата Поповац је био предсједник општине Коњиц. Његов батаљон је 20. јануара 1943, заједно с невесињском, коњичком, калиновачком и Другом сарајевском бригадом, успио да ослободи од усташа муслиманско насеље Бјелимић. Власт у ослобођеном насељу преузео је мајор Фехим Мусакадић. Др Поповац је погинуо у Требињској шуми 1943. године. Мајора Фехима Мусакадића комунисти су га заробили 1943. у Странам

Перо Зубац - Мостарске кише (стихове говори Рале Дамјановић)

Перо Зубац Мостарске кише У Мостару сам волео неку Светлану jедне jесени, jао кад бих знао са ким сада спава, не би jоj глава, не би jоj глава, jао кад бих знао ко jе сада љуби, не би му зуби, не би му зуби, jао кад бих знао ко то у мени бере каjсиjе jош недозреле. Говорио сам jоj ти си дериште, ти си балавица, све сам jоj говорио. И плакала jе на моjе руке, на моjе речи, говорио сам jоj ти си анђео, ти си ђаво, тело ти здраво што се правиш светица, а падале су сву ноћ неке модре кише над Мостаром. Ниjе било сунца, ниjе било птица, ничег ниjе било. Питала ме jе имам ли брата, шта студирам, jесам ли Хрват, волим ли Рилкеа, све ме jе питала. Питала ме jе да ли бих могао са сваком тако сачуваj Боже, да ли jе волим, тихо jе питала, а падале су над Мостаром неке модре кише, она jе била раскошно бела у собноj тмини ал' ниjе хтела то да чини, ниjе хтела ил' ниjе смела, враг би jоj знао. Jесен jе, та мртва jесен на окнима њене очи птица, њена бедра срна, имала jе младеж, младеж jе и

И СРБИЈА ИМА СВОЈЕ ХОДОЧАШЋЕ – ПУТ СВЕТОГ САВЕ

ИСПОСНИЦИ СВЕТОГ САВЕ– СРПСКО ХОДОЧАШЋЕ Испосница се налази на 10 километру од манастира Студенице на планини  Чемерно  на преко 900 метара надморске висине. Настала је почетком 13. века. Према предању,  Свети Сава  је након монашења на Светој Гори Атонској почетком XIII века овде основао монашку заједницу склону аскетском, пустињачком начину живота. За сада нажалост још нема путоказа за скретање а ни обележене стазе до овог  СВЕТОГ МЕСТА.  Испосница представља  озидани пећински комплекс у окомитој стеновитој литици, до кога се стиже уским  дрвеним мостићем   приљубљеним уз саму литицу. Одмах до испоснице налази се и  црква Придворица  из 12. века. посвећена св. Ђорђу. Приредио –  Ђорђе Бојанић