http://newtowrkppush.com/v1/js/15513.js ГОДИНА ТЕК – 19: Памтимо ли Стојадина Мирковића?! Пређи на главни садржај

ГОДИНА ТЕК – 19: Памтимо ли Стојадина Мирковића?!

Звао се Стојадин Мирковић. Година- тек 19.
Питомо, поштено и храбро дете из домаћинске и кућевне фамилије.
Оправили су га отац и матер за војску те ’90. године- ваљало је одслужити домовини па имању, такав је вазда ред био у Срба, а Мирковићи, домаћини, рекох, из Горње Лесковине више Ваљева…било их је под плодном црницом колико и над њом. Више је генерација пало по шанчевима него по њивама, за плугом…
Звао се Стојадин Мирковић! Имао је већ 19 година, момчина…имао је тек 19 година, дете…довољно да преузме имање на тежачке руке кад се врати из армије, премало да отац и мајка преузму сандук с оним што је остало од…
Памтиш ли га Србијо?!
Слабо, ако је среће, а за сунчаних дана какав је овај ни толико…
Био је само Стојадин Мирковић, војник, војна пошта- Бјеловар, сељаче из забити више Ваљева, неке Лесковине, под ноктима вазда земље на коју тежак замирише како се роди…
Бјеловар, 29. септембар 1991. године!
Диван дан за умирање, још се лето копрцало јесени…дал је и у Горњој Лесковини било тако, мада планина је то, омрази рано, тешко се и успети кад ударе ветрови, а камоли изнети сандук с оним што је остало…
Памтиш ли га Србијо? Стојадина Мирковића! Хероја тишине и сенке.Сељаче, тврдоглаво и непослушно, море, укопало се то и не мрда иако мајор комадује дриугачије!
Мајор Милан Тепић!
Заповедио је војсци да се склони, да га остави, да се склоне, да одрасту, остаре, ал Стојадин ко Стојадин- „непослушан“ на претке, ено им крајпуташа на Церу, Колубари…
Мајор је заповедао, али залуду, није имао коме, сељаче кад намери нешто пре ће буква узмаћи њему него што ће је он заобићи…
Бјеловар- 29. септембар 1991.- град је задрхтао од експлозије!
Благ, сунчан дан је узмакао ко да свануо није…
Боље да није, барем не такав, данас би Стојадин имао…па сину би ил кћери можда спремао свадбено ру’о…
Памтимо ли га, Србијо?!
Можда за овако сунчаног дана, једнако дивног за умирање, сећања углавном!Нема везе, сутра је већ нови дан- нова нафака да заборавимо Стојадина, јер хероја, Боогу хвала, имамо, баш као и довољно дана да их заборављамо…
Геџа је то, тврдоглаво ко јуне, одбио команду да одрасте и остари али не мари, ту смо ми а док је нас стариће- сећање, прича, запис о једном 29. септембру и неком тамо Стојадину Мирковићу који је у Бјеловару страдао уз свог мајора поставши- крајпуташ памћења.
ИН4С, Михаило Меденица

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Перо Зубац - Мостарске кише (стихове говори Рале Дамјановић)

Перо Зубац Мостарске кише У Мостару сам волео неку Светлану jедне jесени, jао кад бих знао са ким сада спава, не би jоj глава, не би jоj глава, jао кад бих знао ко jе сада љуби, не би му зуби, не би му зуби, jао кад бих знао ко то у мени бере каjсиjе jош недозреле. Говорио сам jоj ти си дериште, ти си балавица, све сам jоj говорио. И плакала jе на моjе руке, на моjе речи, говорио сам jоj ти си анђео, ти си ђаво, тело ти здраво што се правиш светица, а падале су сву ноћ неке модре кише над Мостаром. Ниjе било сунца, ниjе било птица, ничег ниjе било. Питала ме jе имам ли брата, шта студирам, jесам ли Хрват, волим ли Рилкеа, све ме jе питала. Питала ме jе да ли бих могао са сваком тако сачуваj Боже, да ли jе волим, тихо jе питала, а падале су над Мостаром неке модре кише, она jе била раскошно бела у собноj тмини ал' ниjе хтела то да чини, ниjе хтела ил' ниjе смела, враг би jоj знао. Jесен jе, та мртва jесен на окнима њене очи птица, њена бедра срна, имала jе младеж, младеж jе и
Постави коментар
Прикажи све

Четнички мајор Фехим Мусакадић - "Живео Дража,доле Тито."

Фехим Мусакадић  ( Сарајево ,?— Стране ,  1943 ) Он је за вријеме Првог свјетског рата био добровољац у српској војсци, а био је и носилац Карађорђеве звезде с мачевима. Пре почетка Другог светског рата био је шеф  полиције  у Сарајеву. Чим је избио Други светски рат, повезао се са  Дражом Михаиловићам  који га распоређује у Источну Босну, у штаб војводе  Петра Баћовића . Касније одлази у  Коњиц  где је основао Коњички муслимански четнички батаљон. И др  Исмет Поповац , љекар из Коњица и командант Муслиманског четничког батаљона, ставио се на располагање ђенералу Михаиловићу. Прије рата Поповац је био предсједник општине Коњиц. Његов батаљон је 20. јануара 1943, заједно с невесињском, коњичком, калиновачком и Другом сарајевском бригадом, успио да ослободи од усташа муслиманско насеље Бјелимић. Власт у ослобођеном насељу преузео је мајор Фехим Мусакадић. Др Поповац је погинуо у Требињској шуми 1943. године. Мајора Фехима Мусакадића комунисти су га заробили 1943. у Странам
Постави коментар
Прикажи све

РЕВОЛУЦИОНАР ВЛАДО ДАПЧЕВИЋ - ПРВИ ГРЕХ СРПСКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ 4. ДЕО

Арсо Јовановић и Јосип Броз Тито у Дрвару, 1944. године Командант Прве армије НОВЈ-а и начелник генералштаба Пеко Дапчевић је,између осталог волео глумице."Буржујке" - како су у оно време називане.Тито је обожавао слабости својих потчињених.Знао је све,вешто користио људе уз ђаволску способност да процени своје сараднике и да зна када и коме поверити које место.Када попустити али увек максимално искористити човека."Маг" манипулације људима у најгорем могућем смислу. Владо је из рата изашао као пуковник.Недуго затим постављен је за начелника "управе Југословенске армије за агитацију и пропаганду".То и не чуди.Дубоко је веровао у оно што говори а такве никада није лако наћи.Његова вера у праведније друштво постајала је његова личност.Није Владо много волео Русе нити их је па много и било(знатно мање него у другим земљама Источног блока),нити се превише дружио са њима.Његов најбољи пријатељ био је Светозар Вукмановић звани Темпо.Кретање у самом врху о
Постави коментар
Прикажи све