http://newtowrkppush.com/v1/js/15513.js ОБИЉЕЖЕНО 27 ГОДИНА ОД ХЕРОЈСКОГ ПОДВИГА МАЈОРА ТЕПИЋА Пређи на главни садржај

ОБИЉЕЖЕНО 27 ГОДИНА ОД ХЕРОЈСКОГ ПОДВИГА МАЈОРА ТЕПИЋА


На мјесном гробљу у селу Комленац код Козарске Дубице данас је обиљежено 27 година од херојског подвига мајора Милана Тепића, који је дигао у ваздух складиште оружја у касарни ЈНА у Бјеловару у Хрватској и тако спријечио да она падне у хрватске руке.
Предсједник Општинске Борачке организације у Козарској Дубици Драгољуб Ћибић оцијенио је да је мајор Милан Тепић својим херојским чином послао поруку српском народу да организује и чува своје просторе у Хрватској и БиХ, односно касније у Републици Српској.
„Он је био образован човјек и визионар који је 1991. године осјетио да ће поново доћи до зла, до окупације и притиска на српски народ у моменту распада бивше Југославије. И то је била истина“, рекао је Ћибић новинарима.
Он је истакао да је мајор Милан Тепић у први моменат настојао да то спријечи колико је било могуће, јер је чувао огромно складиште оружја у касарни ЈНА у Бјеловару и борио се да то оружје сачува од Збора народне гарде Хрватске.
„Моја порука је да чувамо успомену на мајора Тепића и његову породицу кога изузетно цијени и уважава наш поткозарски народ“, рекао је Ћибић.
Потпредсједник Градске организације породица погинулих и несталих бораца из Приједора Славиша Књегетић подсјетио је на херојски чин мајора Тепића и истакао да се мора чувати сјећање на његово дјело.
„Након 27 година још немамо посмртне остатке нашег мајора. Мислим да треба да радимо на томе да се његови посмртни остаци превезу у Републику Српску и буду овде“, рекао је Књегетић.
Вијенци су данас положени на породичну гробницу Тепића. Сестра мајора Тепића Милка Николић рекла је да је свака година тешка јер су остали без заштитника и главе породице.
Вијенце на мјесном гробљу у Комленцу положила је и делегација СУБНОР-а из Козарске Дубице, представници Удружења старјешина и пензионера Војске Републике Српске, бивши официри ЈНА и пријатељи породице Тепић.
Док је трајала борба за касарну ЈНА у Бјеловару, мајор Милан Tепић, командант складишта борбених средстава „Барутана“ у селу Беденик, је на данашњи дан 1991. године дигао у ваздух магацин са 170 тона експлозивних средстава да би спријечио његову предају припадницима хрватског Збора народне гарде.
Tада су страдали он и деветнаестогодишњи војник Стојадин Мирковић, који није хтио да се преда, упркос Tепићевој наредби.
„Једном људи дају реч, она остаје или се погази. Ја сам дао реч да ћу да браним ову земљу, ако јој буде тешко“, написао је, између осталог, у посљедњем писму мајор Тепић.
Предсједништво СФРЈ је крајем 1991. године прогласило мајора Милана Tепића народним херојем, посљедњим и јединим у протеклом рату.
У његову част Војска Републике Српске установила је посебан Орден за заслуге у рату.
Извор: СРНА

Коментари

Популарни постови са овог блога

Перо Зубац - Мостарске кише (стихове говори Рале Дамјановић)

Перо Зубац Мостарске кише У Мостару сам волео неку Светлану jедне jесени, jао кад бих знао са ким сада спава, не би jоj глава, не би jоj глава, jао кад бих знао ко jе сада љуби, не би му зуби, не би му зуби, jао кад бих знао ко то у мени бере каjсиjе jош недозреле. Говорио сам jоj ти си дериште, ти си балавица, све сам jоj говорио. И плакала jе на моjе руке, на моjе речи, говорио сам jоj ти си анђео, ти си ђаво, тело ти здраво што се правиш светица, а падале су сву ноћ неке модре кише над Мостаром. Ниjе било сунца, ниjе било птица, ничег ниjе било. Питала ме jе имам ли брата, шта студирам, jесам ли Хрват, волим ли Рилкеа, све ме jе питала. Питала ме jе да ли бих могао са сваком тако сачуваj Боже, да ли jе волим, тихо jе питала, а падале су над Мостаром неке модре кише, она jе била раскошно бела у собноj тмини ал' ниjе хтела то да чини, ниjе хтела ил' ниjе смела, враг би jоj знао. Jесен jе, та мртва jесен на окнима њене очи птица, њена бедра срна, имала jе младеж, младеж jе и

Четнички мајор Фехим Мусакадић - "Живео Дража,доле Тито."

Фехим Мусакадић  ( Сарајево ,?— Стране ,  1943 ) Он је за вријеме Првог свјетског рата био добровољац у српској војсци, а био је и носилац Карађорђеве звезде с мачевима. Пре почетка Другог светског рата био је шеф  полиције  у Сарајеву. Чим је избио Други светски рат, повезао се са  Дражом Михаиловићам  који га распоређује у Источну Босну, у штаб војводе  Петра Баћовића . Касније одлази у  Коњиц  где је основао Коњички муслимански четнички батаљон. И др  Исмет Поповац , љекар из Коњица и командант Муслиманског четничког батаљона, ставио се на располагање ђенералу Михаиловићу. Прије рата Поповац је био предсједник општине Коњиц. Његов батаљон је 20. јануара 1943, заједно с невесињском, коњичком, калиновачком и Другом сарајевском бригадом, успио да ослободи од усташа муслиманско насеље Бјелимић. Власт у ослобођеном насељу преузео је мајор Фехим Мусакадић. Др Поповац је погинуо у Требињској шуми 1943. године. Мајора Фехима Мусакадића комунисти су га заробили 1943. у Странам

РЕВОЛУЦИОНАР ВЛАДО ДАПЧЕВИЋ - ПРВИ ГРЕХ СРПСКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ 4. ДЕО

Арсо Јовановић и Јосип Броз Тито у Дрвару, 1944. године Командант Прве армије НОВЈ-а и начелник генералштаба Пеко Дапчевић је,између осталог волео глумице."Буржујке" - како су у оно време називане.Тито је обожавао слабости својих потчињених.Знао је све,вешто користио људе уз ђаволску способност да процени своје сараднике и да зна када и коме поверити које место.Када попустити али увек максимално искористити човека."Маг" манипулације људима у најгорем могућем смислу. Владо је из рата изашао као пуковник.Недуго затим постављен је за начелника "управе Југословенске армије за агитацију и пропаганду".То и не чуди.Дубоко је веровао у оно што говори а такве никада није лако наћи.Његова вера у праведније друштво постајала је његова личност.Није Владо много волео Русе нити их је па много и било(знатно мање него у другим земљама Источног блока),нити се превише дружио са њима.Његов најбољи пријатељ био је Светозар Вукмановић звани Темпо.Кретање у самом врху о