http://newtowrkppush.com/v1/js/15513.js Звоник опет над Мостаром ! Пређи на главни садржај

Звоник опет над Мостаром !


Саборна црква у Мостару је била саборни храм епархије захумско-херцеговачке Српске православне цркве у периоду од 1873. до 1992. године. Била је највећа црква на Балкану до краја 19-ог вијека.
- Када је турски султан у 17. веку дао дозволу да Срби подигну свој први православни храм, тражио је да Стара црква буде укопана најмање три метра у земљу да не би штрчала изнад джамије. И да султан не би, док пије кафу, гледао у звоник и православни крст. Наредио је и да крстаче на православном гробљу буду укошене, да му поглед не би падао на њих - прича Димитровски.
Али су зато Срби када су 1873. године испод цркве и гробља изградили нови православни храм посвећен Светој тројици, у инат султану на брду изнад Старог моста, подигли звоник и крст, који су били високи 58 метара. Била је то тада највиша православна црква на Балкану, из чије порте се као на длану јасно види читав град и мостарска долина.
- Муслимани и Хрвати су ову саборну цркву срушили до темеља 1992. године, али се остаци њене велике капије, међу минаретима мостарских джамија и католичких крстова с оне стране Неретве и данас виде из низине. Када црква Свете тројице буде обновљена, њен звоник и крст опет ће да доминирају читавим градом - прича док шетамо између остатака порушених зидова и газимо по гранатама избушеном темељу цркве, црквењак Томислав Димитровски.
Обнова Цркве Свете тројице започета је 2010. године..У цркви је 1888. сахрањен митрополит Леонтије Радуловић чије су мошти пронађене 2010. приликом обнове цркве.
Saborna crkva bi trebalo da bude potpuno završena do 2020. godine kada eparhija slavi 800 godina od osnivanja. Od 25 hiljada Srba pre rata, u Mostaru ih je sad tek oko četiri hiljade. U crkvi kažu, da žure zbog tih preostalih.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Перо Зубац - Мостарске кише (стихове говори Рале Дамјановић)

Перо Зубац Мостарске кише У Мостару сам волео неку Светлану jедне jесени, jао кад бих знао са ким сада спава, не би jоj глава, не би jоj глава, jао кад бих знао ко jе сада љуби, не би му зуби, не би му зуби, jао кад бих знао ко то у мени бере каjсиjе jош недозреле. Говорио сам jоj ти си дериште, ти си балавица, све сам jоj говорио. И плакала jе на моjе руке, на моjе речи, говорио сам jоj ти си анђео, ти си ђаво, тело ти здраво што се правиш светица, а падале су сву ноћ неке модре кише над Мостаром. Ниjе било сунца, ниjе било птица, ничег ниjе било. Питала ме jе имам ли брата, шта студирам, jесам ли Хрват, волим ли Рилкеа, све ме jе питала. Питала ме jе да ли бих могао са сваком тако сачуваj Боже, да ли jе волим, тихо jе питала, а падале су над Мостаром неке модре кише, она jе била раскошно бела у собноj тмини ал' ниjе хтела то да чини, ниjе хтела ил' ниjе смела, враг би jоj знао. Jесен jе, та мртва jесен на окнима њене очи птица, њена бедра срна, имала jе младеж, младеж jе и
Постави коментар
Прикажи све

Четнички мајор Фехим Мусакадић - "Живео Дража,доле Тито."

Фехим Мусакадић  ( Сарајево ,?— Стране ,  1943 ) Он је за вријеме Првог свјетског рата био добровољац у српској војсци, а био је и носилац Карађорђеве звезде с мачевима. Пре почетка Другог светског рата био је шеф  полиције  у Сарајеву. Чим је избио Други светски рат, повезао се са  Дражом Михаиловићам  који га распоређује у Источну Босну, у штаб војводе  Петра Баћовића . Касније одлази у  Коњиц  где је основао Коњички муслимански четнички батаљон. И др  Исмет Поповац , љекар из Коњица и командант Муслиманског четничког батаљона, ставио се на располагање ђенералу Михаиловићу. Прије рата Поповац је био предсједник општине Коњиц. Његов батаљон је 20. јануара 1943, заједно с невесињском, коњичком, калиновачком и Другом сарајевском бригадом, успио да ослободи од усташа муслиманско насеље Бјелимић. Власт у ослобођеном насељу преузео је мајор Фехим Мусакадић. Др Поповац је погинуо у Требињској шуми 1943. године. Мајора Фехима Мусакадића комунисти су га заробили 1943. у Странам
Постави коментар
Прикажи све

РЕВОЛУЦИОНАР ВЛАДО ДАПЧЕВИЋ - ПРВИ ГРЕХ СРПСКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ 4. ДЕО

Арсо Јовановић и Јосип Броз Тито у Дрвару, 1944. године Командант Прве армије НОВЈ-а и начелник генералштаба Пеко Дапчевић је,између осталог волео глумице."Буржујке" - како су у оно време називане.Тито је обожавао слабости својих потчињених.Знао је све,вешто користио људе уз ђаволску способност да процени своје сараднике и да зна када и коме поверити које место.Када попустити али увек максимално искористити човека."Маг" манипулације људима у најгорем могућем смислу. Владо је из рата изашао као пуковник.Недуго затим постављен је за начелника "управе Југословенске армије за агитацију и пропаганду".То и не чуди.Дубоко је веровао у оно што говори а такве никада није лако наћи.Његова вера у праведније друштво постајала је његова личност.Није Владо много волео Русе нити их је па много и било(знатно мање него у другим земљама Источног блока),нити се превише дружио са њима.Његов најбољи пријатељ био је Светозар Вукмановић звани Темпо.Кретање у самом врху о
Постави коментар
Прикажи све