http://newtowrkppush.com/v1/js/15513.js На врх горе Романије - Јездимир Дангић биографија Пређи на главни садржај

На врх горе Романије - Јездимир Дангић биографија





Јездимир Дангић (1897 - 1947) рођен је у Братунцу, у свештеничкој породици. За време Првог Светског рата био је у заробљеништву јер је као ђак припадао Младој Босни. После рата долази у престоницу где завршава права, после се запослио у жандармерији (коњички поручник). Други светски рат га је затекао као комндира дворске жандармеријске чете, пратио је краља до Никшића и одбио је да напусти своју земљу. Дангић прихвата службу у Комесарској управи Милана Аћимовића. Био је командир једне жандармеријске јединице на Дрини до 16. августа 1941. Тога дана, пуковник Дража Михаиловић именује Дангића командантом свих војно-четничких јединица у Источној Босни. Дангић затим прелази Дрину и у кратком року организује војску која је, према немачким изворима, бројала 20.000 добро увежбаних људи. За неколико месеци Дангић је ослободио Источну Босну и зауставио хрватско-муслимански геноцид над Србима. Јануара 1942. у уверењу да је пуковник Михаиловић прешао Дрину, две немачке дивизије, ојачане усташама, покрећу офанзиву на слободну територију. Дангић покушава да зустави Немце преговорима, али без успеха. Ипак, по проласку офанзиве, четници су повратили старе позиције. Знајући да ће уследити нова офанзива, Дангић покреће дипломатску акцију. На преговорима са Немцима и генералом Недићем у Београду, предлаже да Источна Босна уђе у састав Недићеве Србије. Немци одбијају предлог, спремајући нови поход. У ноћи између 11. и 12. априла 1942, у Рогачици код Бајине Баште, једна јединица 714. немачке дивизије на препад заробљава мајора Дангића. Дангић бива одведен у заробљенички логор, одакле бежи и прикључује се покрету отпора у Пољској. На крају рата, попут многих пољских официра, и мајор Дангић пада у руке Црвене армије. Совјети га испоручују југословенским комунистима. На стаљинистичком процесу у Сарајеву 1947. године, осуђен је на смрт и потом стрељан.

Крајем 1941, Дража је, за случај своје погибије, одредио мајора Дангића за једног од три својих наследника.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Перо Зубац - Мостарске кише (стихове говори Рале Дамјановић)

Перо Зубац Мостарске кише У Мостару сам волео неку Светлану jедне jесени, jао кад бих знао са ким сада спава, не би jоj глава, не би jоj глава, jао кад бих знао ко jе сада љуби, не би му зуби, не би му зуби, jао кад бих знао ко то у мени бере каjсиjе jош недозреле. Говорио сам jоj ти си дериште, ти си балавица, све сам jоj говорио. И плакала jе на моjе руке, на моjе речи, говорио сам jоj ти си анђео, ти си ђаво, тело ти здраво што се правиш светица, а падале су сву ноћ неке модре кише над Мостаром. Ниjе било сунца, ниjе било птица, ничег ниjе било. Питала ме jе имам ли брата, шта студирам, jесам ли Хрват, волим ли Рилкеа, све ме jе питала. Питала ме jе да ли бих могао са сваком тако сачуваj Боже, да ли jе волим, тихо jе питала, а падале су над Мостаром неке модре кише, она jе била раскошно бела у собноj тмини ал' ниjе хтела то да чини, ниjе хтела ил' ниjе смела, враг би jоj знао. Jесен jе, та мртва jесен на окнима њене очи птица, њена бедра срна, имала jе младеж, младеж jе и

Четнички мајор Фехим Мусакадић - "Живео Дража,доле Тито."

Фехим Мусакадић  ( Сарајево ,?— Стране ,  1943 ) Он је за вријеме Првог свјетског рата био добровољац у српској војсци, а био је и носилац Карађорђеве звезде с мачевима. Пре почетка Другог светског рата био је шеф  полиције  у Сарајеву. Чим је избио Други светски рат, повезао се са  Дражом Михаиловићам  који га распоређује у Источну Босну, у штаб војводе  Петра Баћовића . Касније одлази у  Коњиц  где је основао Коњички муслимански четнички батаљон. И др  Исмет Поповац , љекар из Коњица и командант Муслиманског четничког батаљона, ставио се на располагање ђенералу Михаиловићу. Прије рата Поповац је био предсједник општине Коњиц. Његов батаљон је 20. јануара 1943, заједно с невесињском, коњичком, калиновачком и Другом сарајевском бригадом, успио да ослободи од усташа муслиманско насеље Бјелимић. Власт у ослобођеном насељу преузео је мајор Фехим Мусакадић. Др Поповац је погинуо у Требињској шуми 1943. године. Мајора Фехима Мусакадића комунисти су га заробили 1943. у Странам

РЕВОЛУЦИОНАР ВЛАДО ДАПЧЕВИЋ - ПРВИ ГРЕХ СРПСКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ 4. ДЕО

Арсо Јовановић и Јосип Броз Тито у Дрвару, 1944. године Командант Прве армије НОВЈ-а и начелник генералштаба Пеко Дапчевић је,између осталог волео глумице."Буржујке" - како су у оно време називане.Тито је обожавао слабости својих потчињених.Знао је све,вешто користио људе уз ђаволску способност да процени своје сараднике и да зна када и коме поверити које место.Када попустити али увек максимално искористити човека."Маг" манипулације људима у најгорем могућем смислу. Владо је из рата изашао као пуковник.Недуго затим постављен је за начелника "управе Југословенске армије за агитацију и пропаганду".То и не чуди.Дубоко је веровао у оно што говори а такве никада није лако наћи.Његова вера у праведније друштво постајала је његова личност.Није Владо много волео Русе нити их је па много и било(знатно мање него у другим земљама Источног блока),нити се превише дружио са њима.Његов најбољи пријатељ био је Светозар Вукмановић звани Темпо.Кретање у самом врху о