Прича о Влади Дапчевићу неће никада до краја и у потпуности бити испричана.Превелика и преширока је,у сваком смислу.Чак и поред изузетних,повремених и часних иступа,као што је то задњи пут сјајно урадио Подгорички блогер Никола Б. Николић.Тако да циљ овог текста није тај,мада ће по самој суштини то свакако испасти,циљ је да Владо Дапчевић у свој својој вишеструкој и вишеслојној личности макар "преживи" као највећи политички затвореник 20. века,овај 21. век.Те да неке нове будуће генерације када историја покаже сву лепоту своје цикличности,имају где да се потраже.Јер вођење револуције из фотеља,путем даљинским управљача,бити сит и неспреман на тамнице,глад,жеђ,неспавања,упорна организовања,скривања,ратовања,па и праштања...Не променити став никада,е то је већ велики задатак.Да неко не каже да заговарам револуције и револуционаре,напротив,само читање.Барем за почетак.
-На извор по воду- што би рекао наш народ.Наравно,сваком је дата посуда избора извора.Историчар мора само да пренесе оно што се заиста догодило.Ни мање,ни више,није неопходно.
Владо Дапчевић је на робији провео 23. године!Нелсон Мендела је робијао 27.година али је суђен и по расним законима Јужноафричке Републике.У Титовим затворима Владо је провео 21.годину!У краљевим једва 2.(две).И на питање како то да и поједини студенти историје нису чули за овог човека одговор је да су заказали сви.Прво српска интелигенција често називана -елитом-.Данас постоји и једна разлика у односу на светски легендарног Че Гевару,Владо Дапчевић своју револуцију није капитализовао, нити је дошао на власт.А зашто је непознат?Јасно је коме треба захвалити.
Зато је Владо Дапчевић,између осталог,први грех из кога ће проистећи многи други.А "што се грбо роди време не исправи"(В.Богишић),тако да је из те грешке произашла нова а то је селективност.
Дакле,ту и тамо потапшана по леђима од моћне Титове тајне полиције српска интелигенција је нагињала искључиво политичким затвореницима и дисидентима(неки су то због тога то и постајали)који су били окренути Западу.Никако и никада политичким затвореницима,а да при том под политичке затворенике сматрам људе који су другачије мислили у односу на власт.Само то и ништа више!И већ написах, било би сувисло.
Ваљда зато никада нико није написао ништа о "Голом Отоку" или "Светом Гргуру" (где су робијале жене),изузев мемоарских дела.Када се у САНУ повела дискусија о великом и злогласном албанско-италијанско-фашистичком логору "КЛОС" почело се од 1942. године иако је логор настао августа 1941.године!А где су други у Албанији,Италији,па и Црној Гори:"Скадар,Бар,Бари,Колфиорит?"Нема их.
О Голом Отоку се није смело.И није хтело.О Влади Дапчевићу - никако!
И сад ако је процес заборава и релативизације и изједначавања усташа са четницима,елем заборава Јасеновца,Јастребарског,Јадовног,Сиска,Градишке и још око 1.000 хиљаду јама на подручју НДХ-азије почео још док су трајале ратне операције(уклањањем незгодних сведока у Блајбургу,што га нужно не чини погрешним)рушењем самих зграда у логору Јасеновац,потапањем делова логора,уништавњем мапа где су биле јаме,готово потпуном забраном помена на једини дечији логор који је икада на свету постојао-Јастребарско-ако је све ово било један од стубова Титове политике уз здушну подршку најмање једне велике силе и данас у статусу "Сталног члана Савета Безбедности УН" Енглеске,као и издашну материјалну "подршку" Ватикана,уз каснију подршку(већ 60.-тих) опорављене Немачке,ако је ту заборав отпочетка био циљ тешко је па и српској "елити" замерити ћутање.Реално.Али Владо Дапчевић тада већ итекако "либералне" Титове СФРЈ 1975.године бива отет у Букурешту(осуђен на смрт што је замењено са 20.година робије) а затим заточен све до 1988. године у Пожаревцу(када је протеран),како онда разумети ту тишину?Лично нити могу нити хоћу.И све то уз не мање јединствен договор шефова држава Тито-Чаушеску да једно лице буде отето а затим убеђивано да је ухапшено у Београду?Човек који је критиковао "Титове,Ранковићеве и Брковићеве креветске лудорије за време 2. светског рата",каријеризам,беспотребна убијања,слања у смрт
неподобних,непотизам,отимачину,помахнитало богаћење и све оно што отприлике имамо и данас.Изопачено и извитоперено.Наравно ја немам намеру да пишем Житије Владе Дапчевића(најбољи омаж дао је покојни новинар Славко Ћурувија у књизи "Ибеовац-Ја Владо Дапчевић) и да га чиним безгрешним(нит је био,нит су сва његова размишљања или поступци оправдани),али сам намеран да кажем да су нам те појаве које је током рата и после све до првог хапшења 1948.године,Владо Дапчевић критиковао и због тога најсуровијим методама у историји човечанства мучен а онда робијао 21. годину,да су нам се све те пропуштене критике да не кажем прилике вратиле стоструко да су нам "експлодирале у лице"!(Љ.Димић)
Јер примера ради,садашњи председник САНУ данима забавља српску јавност причама како ће да поднесе оставку,а онда ови сада кажу "немој да подносиш оставку",а да је нејасно зашто би подносио оставку?И како је пар месеци пре овог изашао и рекао како :"пред Србијом стоји будућност!",што ваљда значи да ће сутра бити сутра а не јуче!Или оном првом и најславнијом када је изашао из потпуне илегале како :"Косово није Србија"(што га чини светски ретком анационалном личношћу),елем он не само да не нуди нешто супротно ријалитијима већ сам прави ријалити.
А почело је заборавом.Владом.У обично малом Црногорском селу Љуботињу.Иза себе је оставио супругу и кћер.
П.с.
И пре но што одем до Љуботиња,не могу а да се не задивим витешком осећају припадности породице Дапчевића.Ваљда се људи роде,друже и сачувају у камено јасним горштачким висинама Црногорских планина ретко проходним или проходним за ретке.Можда и због близине Његошевог погледа.
-Крај 1. дела
***
Жика Ракић, дипл.историчар
Коментари
Постави коментар