http://newtowrkppush.com/v1/js/15513.js КУСТУРИЦА О ФИЛМУ О ЈАСЕНОВЦУ: Знам да су се многи тој идеји обрадовали, а можете мислити како су се неки ражалостили! Пређи на главни садржај

КУСТУРИЦА О ФИЛМУ О ЈАСЕНОВЦУ: Знам да су се многи тој идеји обрадовали, а можете мислити како су се неки ражалостили!

Моје биљешке имају интензитет личног, као што све у умјетности мора да буде субјективно, а када постане објективно, онда је то ријалити. Зато не гледам телевизију, гледам „Јутјуб“ јер тамо се види све што мени треба, а све што ми не треба то се врти 24 сата.
Овим ријечима славни филмски редитељ Емир Кустурица је у уторак вече, у Српском народном позоришту у Новом Саду, објаснио бројним поштоваоцима своју потребу да послије књига „Смрт је непровјерена гласина“ и „Сто јада“ напише и трећу, насловљену „Шта ми ово треба“.
У препуној сали „Пера Добриновић“ најстаријег националног театра, Кустурица је казао да ова књига има смисла, јер се бави живим људима и нечим што је било, и изразио наду да ће онима који дођу за 50 година, с њом бити неке ствари јасније. Јер, како рече, све је у овом времену окренуто наопачке. Ми се већ 25 година боримо да изведемо доказ да нијесмо само ми криви за тај рат, него да је настао као последица нечега.
– У мојој књизи је забиљежено да је Џорџ Буш Старији рекао да ниједна земља из бивше СФРЈ неће моћи да успостави односе са САД док не изађе из Југославије и да не може бити да је Слободан Милошевић крив за њен распад, него је њу раставио онај ко ју је саставио, навео је прослављени редитељ и додао да је проблем тих Југославија био у томе, што су, како би наш народ рекао, склапане „озго“ а не „оздо“.
Прекидан аплаузима, Кустурица је рекао и да ријалити није смислио Србин, али је фаза историје у коју је свијет ушао, на лому између два вијека, довела ријалити који није само та емисија која се зове „Фарма“, него је то читав низ емисија које стварају привид да је све како треба и да не треба да се питамо – шта ми је ово требало?
– Тај систем производи нови вредносни систем који пријети да нам убије срце и оно што је наша традиција, казао је славни редитељ.
Кустурица је рекао да би волео да сними филм о Јасеновцу, те да чека да види како ће се околности даље на ту тему поклопити.
Идеју о оваквом филму који би режирао наш редитељ, изнио је недавно израелски историчар и истраживач геноцида у Другом свјетском рату Гидеон Грајф.
– Знам да су се многи тој идеји обрадовали, али можете мислити колико су се ражалостили ови који вјерују да они треба да узму паре и направе неки други филм, рекао је редитељ.
– Филм о Јасеновцу касни много деценија због нашег немара према својој трагедији. Имамо ми стратишта много, а због подаништва према политици избјегавали смо да направимо филмове о нашим суштинским и митским мјестима, казао је Кустурица.
in4s.net

Коментари

Популарни постови са овог блога

Перо Зубац - Мостарске кише (стихове говори Рале Дамјановић)

Перо Зубац Мостарске кише У Мостару сам волео неку Светлану jедне jесени, jао кад бих знао са ким сада спава, не би jоj глава, не би jоj глава, jао кад бих знао ко jе сада љуби, не би му зуби, не би му зуби, jао кад бих знао ко то у мени бере каjсиjе jош недозреле. Говорио сам jоj ти си дериште, ти си балавица, све сам jоj говорио. И плакала jе на моjе руке, на моjе речи, говорио сам jоj ти си анђео, ти си ђаво, тело ти здраво што се правиш светица, а падале су сву ноћ неке модре кише над Мостаром. Ниjе било сунца, ниjе било птица, ничег ниjе било. Питала ме jе имам ли брата, шта студирам, jесам ли Хрват, волим ли Рилкеа, све ме jе питала. Питала ме jе да ли бих могао са сваком тако сачуваj Боже, да ли jе волим, тихо jе питала, а падале су над Мостаром неке модре кише, она jе била раскошно бела у собноj тмини ал' ниjе хтела то да чини, ниjе хтела ил' ниjе смела, враг би jоj знао. Jесен jе, та мртва jесен на окнима њене очи птица, њена бедра срна, имала jе младеж, младеж jе и

Четнички мајор Фехим Мусакадић - "Живео Дража,доле Тито."

Фехим Мусакадић  ( Сарајево ,?— Стране ,  1943 ) Он је за вријеме Првог свјетског рата био добровољац у српској војсци, а био је и носилац Карађорђеве звезде с мачевима. Пре почетка Другог светског рата био је шеф  полиције  у Сарајеву. Чим је избио Други светски рат, повезао се са  Дражом Михаиловићам  који га распоређује у Источну Босну, у штаб војводе  Петра Баћовића . Касније одлази у  Коњиц  где је основао Коњички муслимански четнички батаљон. И др  Исмет Поповац , љекар из Коњица и командант Муслиманског четничког батаљона, ставио се на располагање ђенералу Михаиловићу. Прије рата Поповац је био предсједник општине Коњиц. Његов батаљон је 20. јануара 1943, заједно с невесињском, коњичком, калиновачком и Другом сарајевском бригадом, успио да ослободи од усташа муслиманско насеље Бјелимић. Власт у ослобођеном насељу преузео је мајор Фехим Мусакадић. Др Поповац је погинуо у Требињској шуми 1943. године. Мајора Фехима Мусакадића комунисти су га заробили 1943. у Странам

РЕВОЛУЦИОНАР ВЛАДО ДАПЧЕВИЋ - ПРВИ ГРЕХ СРПСКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ 4. ДЕО

Арсо Јовановић и Јосип Броз Тито у Дрвару, 1944. године Командант Прве армије НОВЈ-а и начелник генералштаба Пеко Дапчевић је,између осталог волео глумице."Буржујке" - како су у оно време називане.Тито је обожавао слабости својих потчињених.Знао је све,вешто користио људе уз ђаволску способност да процени своје сараднике и да зна када и коме поверити које место.Када попустити али увек максимално искористити човека."Маг" манипулације људима у најгорем могућем смислу. Владо је из рата изашао као пуковник.Недуго затим постављен је за начелника "управе Југословенске армије за агитацију и пропаганду".То и не чуди.Дубоко је веровао у оно што говори а такве никада није лако наћи.Његова вера у праведније друштво постајала је његова личност.Није Владо много волео Русе нити их је па много и било(знатно мање него у другим земљама Источног блока),нити се превише дружио са њима.Његов најбољи пријатељ био је Светозар Вукмановић звани Темпо.Кретање у самом врху о