http://newtowrkppush.com/v1/js/15513.js Откривен споменик патријарху Павлу Пређи на главни садржај

Откривен споменик патријарху Павлу

Поводом годишњице смрти патријарха Павла откривен је споменик на платоу испред Цркве Светог Марка у Београду, а на иницијативу Града Београда и уз благослов српског патријарха Иринеја. Споменик је дело вајара Зорана Малеша.
Испред Цркве Светог Марка црквени, али и градски званичници су подсетили на лик, дело и учење патријарха Павла.
Након откривања споменика, генерални секретар председника Никола Селаковић рекао је да је патријарх Павле у тешком времену искушења био путоказ исправног живота и размишљања.
Подсетио је да је патријарха Павла новинарка Студија Б једном питала „када ће нама Србима бити боље“, на шта је он одговорио „када ми будемо бољи“.
„Данас је дан када покушавамо макар мало да будемо бољи, одужујући се људима који су у животу града Београда и Србије, али и у животу готово свакога од нас, учинили нешто значајно и добро са циљем да будемо макар мало бољи. Ово је споменик човеку који се у тешком времену трудио да својим чињењем све нас учини макар мало бољим“, истакао је Селаковић.
Откривању споменика присуствовали су верници и представници црквеног кора. Грађанима се у име Српске православне цркве обратио епископ ремезијански Стефан. Нада се да ће плато испред Цркве Светог Марка бити ново место окупљања различитих генерација.
„Будимо људи“ — речи су патријарха на које је епископ Стефан подсетио и додао да нам је Бог дао услове да нам буде боље, јер нам је дао таквог човека.
У име градских власти, заменик градоначелник Горан Весић је рекао да је Београд почаствован што има овакав споменик и истакао да је то и „обавеза и привилегија“.
„Неко ће рећи да смо тако испунили обавезу према патријарху, али нисмо — већ када се као људи будемо понашали у складу са оним како је живео, говорио и како нас је учио“, закључио је Весић.
Откривању споменика присуствовали су и помоћник градоначелника Андреја Младеновић, главни урбаниста Милутин Фолић, вајар Зоран Малеша.
На данашњи дан, пре девет година, преминуо је патријарх Павле. У Пећкој патријаршији устоличен је 1994. године.
Док је био патријарх није примао патријаршијску плату него једино пензију из периода док је био епископ рашко-призренски.
На сахрани патријарха Павла било је више од 600.000 људи. 
***
Извор:Спутњик

Коментари

Популарни постови са овог блога

Перо Зубац - Мостарске кише (стихове говори Рале Дамјановић)

Перо Зубац Мостарске кише У Мостару сам волео неку Светлану jедне jесени, jао кад бих знао са ким сада спава, не би jоj глава, не би jоj глава, jао кад бих знао ко jе сада љуби, не би му зуби, не би му зуби, jао кад бих знао ко то у мени бере каjсиjе jош недозреле. Говорио сам jоj ти си дериште, ти си балавица, све сам jоj говорио. И плакала jе на моjе руке, на моjе речи, говорио сам jоj ти си анђео, ти си ђаво, тело ти здраво што се правиш светица, а падале су сву ноћ неке модре кише над Мостаром. Ниjе било сунца, ниjе било птица, ничег ниjе било. Питала ме jе имам ли брата, шта студирам, jесам ли Хрват, волим ли Рилкеа, све ме jе питала. Питала ме jе да ли бих могао са сваком тако сачуваj Боже, да ли jе волим, тихо jе питала, а падале су над Мостаром неке модре кише, она jе била раскошно бела у собноj тмини ал' ниjе хтела то да чини, ниjе хтела ил' ниjе смела, враг би jоj знао. Jесен jе, та мртва jесен на окнима њене очи птица, њена бедра срна, имала jе младеж, младеж jе и

Четнички мајор Фехим Мусакадић - "Живео Дража,доле Тито."

Фехим Мусакадић  ( Сарајево ,?— Стране ,  1943 ) Он је за вријеме Првог свјетског рата био добровољац у српској војсци, а био је и носилац Карађорђеве звезде с мачевима. Пре почетка Другог светског рата био је шеф  полиције  у Сарајеву. Чим је избио Други светски рат, повезао се са  Дражом Михаиловићам  који га распоређује у Источну Босну, у штаб војводе  Петра Баћовића . Касније одлази у  Коњиц  где је основао Коњички муслимански четнички батаљон. И др  Исмет Поповац , љекар из Коњица и командант Муслиманског четничког батаљона, ставио се на располагање ђенералу Михаиловићу. Прије рата Поповац је био предсједник општине Коњиц. Његов батаљон је 20. јануара 1943, заједно с невесињском, коњичком, калиновачком и Другом сарајевском бригадом, успио да ослободи од усташа муслиманско насеље Бјелимић. Власт у ослобођеном насељу преузео је мајор Фехим Мусакадић. Др Поповац је погинуо у Требињској шуми 1943. године. Мајора Фехима Мусакадића комунисти су га заробили 1943. у Странам

РЕВОЛУЦИОНАР ВЛАДО ДАПЧЕВИЋ - ПРВИ ГРЕХ СРПСКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ 4. ДЕО

Арсо Јовановић и Јосип Броз Тито у Дрвару, 1944. године Командант Прве армије НОВЈ-а и начелник генералштаба Пеко Дапчевић је,између осталог волео глумице."Буржујке" - како су у оно време називане.Тито је обожавао слабости својих потчињених.Знао је све,вешто користио људе уз ђаволску способност да процени своје сараднике и да зна када и коме поверити које место.Када попустити али увек максимално искористити човека."Маг" манипулације људима у најгорем могућем смислу. Владо је из рата изашао као пуковник.Недуго затим постављен је за начелника "управе Југословенске армије за агитацију и пропаганду".То и не чуди.Дубоко је веровао у оно што говори а такве никада није лако наћи.Његова вера у праведније друштво постајала је његова личност.Није Владо много волео Русе нити их је па много и било(знатно мање него у другим земљама Источног блока),нити се превише дружио са њима.Његов најбољи пријатељ био је Светозар Вукмановић звани Темпо.Кретање у самом врху о