Најтеже је писати о људима и појавама са којима се сам не слажеш.Које је "твоје" време поразило.Без познавања околности и ситуација у којима су људи настајали али и нестајали.Када са једне стране имаш "моћ" расуђивања о људима који су намерно и ради личне користи завађали народе,саирили се у власти и били "људски богови",којима се као и сваком "богу" ваљало клањати.Са друге стране жртва је сама и лако препознатљива,Али збуњују њени мотиви,процене али и покретачка снага да постану "богови",да смене постојеће.Оружјем и у крви.Како другачије?
Али када жртва само својом жртвом буде сјајнија и јаснија него све представе о жртвама а дуг пут боли једина стаза до одвајање душе од тела,онда је та,жртва заиста и у сваком погледу или научном тумачењу Жртва.То је живот пуковника Владимира Владе Дапчевића.Људи воле жртве ма какве оне биле али не и поражене.Владо је то био читавог свог живота.Усамљен.Убог.И дубоко поражен.До ногу,што би рекли историчари.Од свих!
А да ли ће и када постати Жртва?Не знам.Сигуран сам да хоће!Ако буде века и света!
Фото:Георгије К. Жуков,маршал СССР-а
Најбоље је држати се историјских непобитних историјских чињеница.КПЈ је основана 1918. године у Краљевини СХС.Већ на првим општим изборима добила је 59. места у парламенту и тако постала друга снага у Краљевини.Због извршеног атентата Алије Атлагића на министра полиције Милорада Драшковића,краљ "ОБЗНАНОМ" забрањује даљи рад КПЈ.
И у тако сложеној ситуацији КПЈ успева да од 1920. до 1928. године одржи ТРИ(од укупно четири,с тим да је први одржан 1919.године) илегална конгреса а онда 20. година,дакле све до "Резолуције Информбироа" 1948.године,ниједан!
На другом конгресу одржаном у Вуковару усвојен је програм партије.У њему се јасно каже да:"
Југославија мора да постане једна од Совјетских република која улази у Совјетску федерацију балканско подунавских земаља."
Јасно је да све до сукоба са Стаљином на снази остаје програм КПЈ донесен у Вуковару.Тиме треба ставити тачку на то ко је програмски и статутарно био у праву.Или другим речима "Резолуција Информбироа" је у потпуности била у складу са програмом југословенских комуниста!Дакле,не мора се бити ни историчар а ни комуниста.Не мора се размишљати кроз оквире марксизма нити уживети у време у које су се поменути догађају догодили.У идеолошком смислу Владо Дапчевић је био у праву а његова тврдња "они су издали а не ја" је сасвим исправна и тачна!
Да ли је Броз одбио резолуцију зато што је од почетка био "тројански коњ Запада",или због инсистирања Совјетских генерала на војним базама у Јадранском мору или зато што је Стаљин предвидео читаву Панонску низију али и Србију за пољопривреду,цитирам "житницу" која је требала да храни цео Источни блок,остаје непознаница?Уосталом како је Тито "видео" српског сељака видели смо видимо и тек ћемо.Како га је Стаљин видео нећемо никада сазнати.
Ако ни због чега другог прича о Влади мора да преживи јер ће се кад тад отворити Совјетско-руски архиви који ће једног дана дати историјску истину.Без тога сваки покушај у неку руку представљао би силовање историје.
Да ли су тада по те ,највише за Србе и Црногорце али и Бошњаке(Подгорица и Сарајево,на трећем месту општина - село Рготина су предњачили по броју Иб-еоваца) кобне 1948.године,остали који су били уз Тита били "задојени анти-комунизмом" и учили заблуде како је то говорио Владо Дапчевић,или су "кренули са нашима" како је то говорио Пеко Дапчевић остаје на слободно убеђење свакоме.Владо је један од оних који су прошли најгоре.Зла крв тек покривена новим друштвом а рођена у грађанском и братоубилачком рату од 1941.-1945.године,поново је избијала из влажне земље али и из људи.Опет брат на брата.
КПЈ је била чланица Коминтерне(међународне комунистичке организације) која је распуштена 1935. године а Информбиро(Коминформ) је био логичан наставак сарадње свих комунистичких партија у Свету.Тито је учествовао као делегат на трећем конгресу Коминтерне у СССР-у у време када је секретар био Максим Горки.Тек први конгрес Коминформа оджан је у Београду децембра 1947.године у хотелу Славија!Расправљало се о начину презентације рада комунистичких партија и донета је одлука да се редакција Информбироа смести у згради данашње Борбе.
Треба ту знати још један податак а то је Балканска Федерација.Створена је између нових комунистичких власти ФНР Југославије, НР Бугарске, НР Румуније и НР Албаније, уз активно учешће Совјетског Савеза, разматрано уједињење у Балканску федеративну републику, која би евентуално укључивала и Грчку у случају победе партизана у грчком грађанском рату. Међу новим социјалистичким државама су били закључени двострани уговори о сарадњи, и то југословенско-албански, југословенско-бугарски и бугарско-румунски. Међутим, након резолуције Информбироа 1948. године, долази до прекида односа ФНР Југославије са осталим социјалистичким земљама Балкана, и прекида преговора о савезу.
Сам Маркс је свој манифест завршио речима "Пролетери свих земаља уједините се!".У самом учењу марксизма-лењинизма,међународна револуција а самим тим и сарадња је била не само последица већ узрок који би довео до трајног рушења капиталистичког поретка али и успостављања новог бескласног друштва у коме "би свако живео према својим могућностима" - комунизма.Доктор по образовању,револуционар по суштини кубански председник владе Ернесто Че Гевара одлази и гине у Боливији у покушају да покрене светску револуцију!
Броз је Совјетске телеграме носио у џизмама,није их ником показивао,имао је огромну армију(захваљујући Совјетима одлично наоружану)која је у периоду од 1945. до 1948. године бројала између 500. и 800.000 хиљада војника!Броз је своју жељу за међународном доминацијом успео да оствари кроз тзв. "блок несврстаних" што га је бар политички(по броју гласова у УН)сврстало у трећег човека на свету(после совјетског и америчког лидера).Да би себи дао на значају и лидерству морао се супротставити Стаљину а преко њега и са највећим делом Српско-црногорских комуниста.Уз незапамћења мучења и убијања у историји човечанства.Владо који није био Стаљиниста 1948. године временом је то постајао.Методама зверског мучења,које су користили, у томе се изградио.У Старој Градишки су га три месеца сваког дана до смрти пребијале заробљене усташе.Али и ревидирци(они који су јавно променили став)-често његови ратни другови.Исти оне против којих је али са којима је ратовао.Два пута је извођен пред стрељачки строј.Називан издајником,смећем,понижаван на начине који се тешко могу и замислити.(примера ради везивали су људе за греду а затим га са главом на доле спуштали у кофе са изметом)Чак су са њим робијала и два усташка министра(из Павелићеве владе)од којих је један потписао да ради за УДБУ и био пуштен.У истражном поступку тајно вођеном у Београду присуствовао је његов рођени брат Пеко са стране титове власти.На Голом Отоку не препознајући га (био је унакажен и изобличен од батина,није видео на оба ока,од свих зуба остала су 5. поломљена),натеченог тукао га је његов други рођени брат Милутин(који се у међувремену изјаснио за резолуцију ИБ-а.Од 1948. до Титове смрти 1980.године Владо је био непријатељ СФРЈ број 1.Зато што је мислио другачије.
У једном од неколико сусрета генерал Јово Капичић на Голом отоку пита Дапчевића:
-- Можеш ли шта Владо?
-Бољу храну су давали у концентрационим логорима у Немачкој.
-Е не можеш ти да не проговориш...
Тито је породичне драме и поделе претварао у представе за широке народне масе ширећи страх.Ради њега(Тита)ваљало се свега одрећи и замрзети.Па и сопствену породицу.
Владо ни тада ни касније није попустио.Мучење га је само учвршћивало.То нису разумели и тога су се бојали.Човека кога ничим нису успели да сломе.
Рођена браћа Владо и Пеко Дапчевић за време рата ***
Крај 3. дела
****
Жика Ракић дипл.историчар
Коментари
Постави коментар