Фото:Ртс
Владо Дапчевић је читао Марксове књиге и гутао,упијао у сваку пору свог бића у своју срж:идеје равноправности,осмо-часовно радно време,правичну расподелу материјалних богатстава - бескласно друштво,комунизам...Баш као што би млади човек упијао Свето Писмо.
Али Марксова дела нису имала утемељење у живом Богу,већ у људима.А људи када се домогну власти?!Сам Маркс ће тако записати:"Другачије се мисли у колиби а другачије у палати."
Врстан познавалац теологије и протестантске филозофије Карл Маркс је на бази аналитичког размишљања сем критике човечанству понудио и ново учење - марксисам(касније названо марксизам-лењинизам).
До "новог друштва" се долазило револуцијом!Радничком.Коренитом.Оружаном!Због тадашњег положаја радника у Западним земљама Маркс је тврдио да ће револуције прво победити управо у тим земљама.Ту је између осталог,дубоко погрешио.
Далеко пре почетка другог светског рата Владо се изјаснио за КПЈ(која је у Краљевини била законом забрањена од 1919.године).И ту је,испоставиће се био велики промашај власти.На овим просторима било и остало правило је "забрањено воће је најслађе".Као активиста а затим и скојевац Владо је брзо допао до затвора.Касније, када је заточен у пожаревачком затвору давао интервју,сада покојном новинару Славку Ћурувији,Владо ће рећи :"да су затвори у Краљевини били хотели у односу на затвор Голог Отока"!
Фото:Родна кућа (која је у другом светском рату запаљена,а никад обновљена: Данице,Владе,Пека,Драга и Милутина;Извор лична архива;Г.Дапчевић
Рођен је 14.јуна 1917. године у селу Љуботињу, код Цетиња.Потицао је из свештеничке породице.Са свега 17. година је први пут ухапшен на комунистичким демонстрацијама.То му је омогућило пријем у СКОЈ а затим и у КПЈ.Наредне 1935. са 18. година учествује у тучи са полицијом и поново робија,мало озбиљније месец дана.Упоредо са тим дане на слободи проводио је у гимназијама по Црној Гори док из свих није избачен због свог пропагандог деловања,да би му на крају био забрањен упис у све гимназије Краљевине.Југославије!Све то не да га није сломило већ га је само учвршћивало у његовим уверењима да је комунизам могућ и изводљив.У Краљевини је успео да упише технолошки факултет у Београду 1939.године тек када му је после вишегодишње паузе дозвољено да полаже велику матуру у Котору.Ипак пре тога 1937.године покушава да оде у Шпанију али због "провале"(дојаве) полицији,по наређењу КПЈ се предаје и поново доспева затвора.У Шпанији је већ тада био његов рођени брат Пеко Дапчевић потоњи командант Прве Армије НОВ-Југославије као и начелник Генералштаба ЈНА.Владо је поред Пека имао браћу Драга и Милутина и сестру Даницу.Пеко је у Шпанији за две године од десетара напредовао до поручника и три пута је рањаван,да би слом револуције у Шпанији дочекао у логору у Француској.Године 1948. у жучној расправи међу браћом(како нас то кроз историју прати) Владо ће Пеку на његово питање да ли би пуцао и у њега уколико дође до сукоба са Стаљином,одговорити:"И на тебе ако треба".Тада је последњи пут разговарао са Пеком(иако је Пеко умро 1999.године а Владо две године касније).За Пека се не зна,Владо се није кајао,сматрао је да су и Тито и Пеко издали револуцију и да су се утопили у "буржуаске" привилегије.Владо је био непоколебљив према свима.Али за разлику од(испоставиће се)огромне већине и према себи.Суров и прек.До нама данас,неразумљивих граница људске издржљивости.
У току другог светског рата Владо је два пута искључиван из КПЈ али и два пута наново приман.Искључиван због "дугачког језика," приман због храбрости.
Фото:Александар Ранковић у сремско-митровачком затвору ,извор:Википедија
Исход грађанског рата у Југославији 1941.-1945. године одлучиле су велике силе:СССР,САД и Велика Британија.Југославија је по принципу 50:50 припала Титу и Стаљину.Већ крајем септембра прве Совјетске јединице улазиле су код Прахова(Тимочка Крајина) у Југославију.Коба (Стаљинов надимак) је био неуморан и непоколебљив(као и Владо,уосталом) у спровођењу револуције,октобра 1944. године јединице Црвене Армије заједно са Титовим јединицама умарширале су у Београд.Руске "каћуше" су прекратиле голготу голобрадих српских младића на Сремском фронту.Непознато је зашто су заобишле највећи и најужаснији логор смрти "Јасеновац" који је био далеко свега неколико десетина километара(што у односу на оно што су прешли,представља ситницу.)
Иако данас постоје мишљења да је боље да "нас и нису ослобађали",немогуће је било да Југославија остане ван сукоба.Дакле да није победио комунизам победио би фашизам.Који ако ништа друго представља далеко мање зло.Јер поред КПЈ у Југославији су деловали и фашистички покрети као ЗБОР(за који ће командант Збора Краљевске Горске Гарде Никола Калабић 1944. године рећи :" Ви сте Јуде Искариотске нашега народа, а у служби туђина и туђинске идеологије!") Димитрија Љотића,а туче љотићеваца и комуниста су на Београдском универзитету биле готово свакодневне.Владо није пропустио ни једну а чини се да ће га таква судбина пратити до краја живота.
Радећи пре и после рата на организовању комуниста Владо ће крај рата дочекати као потпуковник титове војске.Негде крајем 1944. године Владо ће опет "заглавити" у интригама и као такав ће преко још увек ратом окупиране НДХ-азије,преко Барија(Италија)доћи у Београд.Са собом је носио писмо босанских комуниста које је супротно свим наредбама отворио,прочитао и поцепао!.По доласку у Београд,Александар Ранковић(начелник ОЗНЕ) га је приупитао за то писмо.Искрен до сржи Владо је рекао:"друже Леко тамо су писале све саме неистине о мени."Ранковић му због јунаштва, то није замерио али је мало ко и смео тако нешто тада да уради..Можда је чак, Владо био једини.На велику жалост и ненадохнадиву штету...
Фото:"Узрок поделе 1948.године" Маршал Јосиф Висарионович Стаљин;више слободних извора
Крај 2. дела
***
Жика Ракић дипл. историчар
Коментари
Постави коментар