ТАТЈАНА НИКОЛАЈЕВНА - НЕСУЂЕНА СРПСКА КРАЉИЦА

Татјана Николајевна била је руска велика кнегиња, друга кћерка императора Николаја II и његове жене Александре Фјодоровне.
Рођена је 11. јула 1897. године, а умрла је са само 21 годином, 17. јула 1918. године, када су њу и њену породицу стрељали бољшевици.
Татјану Николајевну су често описивали као најлепшу цареву кћерку. Висока, светло-смеђе косе, сивих очију, важила је за веома привлачну девојку. 
У време Револуције, Татјана је заједно са мајком и сестром Олгом неговала рањене војнике попут праве болничарке. Свом млађем брату, цесаревићу Алексеју, била је као друга мајка у Тоболску, селу где је породица Романов била заточена неколико месеци. 
Краљ Србије Петар I је намеравао да осигура руку кћери руског цара Николаја II, седамнестогодишње велике књегиње Татјане, за свог млађег сина и престолонаследника Александра. Приликом посете Петровграду, у јануару 1914. председник српске владе Никола Пашић је цару Николају уручио лично краљево писмо у коме је била изражена жеља да „ожени свог сина са једном од великих књегињица“.^[1] Као разлог за то наводила се дужност према земљи и сину.Краљ Петар је уверавао цара да ће понуда остати тајна и да његово одбијање неће умањити наклоност према Русији. Цар је одговорио да он оставља својим ћеркама да саме одлуче за кога ће се удати, додавши да је приметио да је Александар на породичном ручку често бацао погледе на велику књегињицу Татјану. 
Избијање Великог светског рата, 28. јула 1914. године прекинуле су преговоре између две династије око руке цареве кћери.
Вест о масакру царске породице у Јекатинбургу, 17. јула 1918. године,тада врховног команданта српске војске регента Александара је стигла на Солунском фронту.