Намера Митрополије црногорско-приморске да цркву на врху Румије обложи каменом изазвала је бурне реакције представника албанских партија, али и у неким медијима. По оцјени аналитичара Војина Грубача, то показује да постоји идеолошка спрега великоалбанских спикера из албанских странака и режимских промотера антиправославне пропаганде.
„Империјални пројекат којим Српска православна црква беспризорно мијења и затире историјско наслеђе Црне Горе“ — синтагма је којом државни лист „Побједа“ укратко описује посао санације и уљепшавања Цркве Свете Тројице на Румији изнад Бара.
Политички представници Албанаца у Црној Гори такође бурно реагују, па из Албанске алтернативе позивају да се „заустави поход СПЦ по дјеловима гдје живе Албанци вјековима“, док Демократски савез (Албанаца) од предсједника Ђукановића тражи да се Румија „ослободи од окупације“.
То је укратко резултат здружених реакција аналитичара и медија блиских властима у Подгорици, као и истакнутих албанских политичара на пројекат доградње цркве на Румији, који је Митрополија црногорско-приморска подузела током октобра.
Наиме, из Митрополије су одлучили да лимену цркву која је прије тринаест година хеликоптером Војске Србије и Црне Горе постављена на врху Румије обложе каменом, што је изазвало реакцију власти у Подгорици, па су инспектори Министарства одрживог развоја и туризма (МОРТ-а) послати на терен код цркве да испитају о каквих радовима је ријеч.
У међувремену, из коалиције Албанска алтернатива позвали су институције да се јавно изјасне и „зауставе поход СПЦ у дјеловима гдје Албанци живе вјековима“, уз захтјев да се румијска црква, сходно одлуци Владе Црне Горе од прије неколико година, уклони.
„Није морално градити католичку цркву у Пљевљима, као што није морално изградити џамију на Жабљаку. Ми смо поносни да вјерски поглавари Албанаца не чине овакве неморалне радње, да провоцирају грађане и покушавају да направе раздор“, поручио је Ник Ђељошај, предсједник Албанске алтернативе.
Још оштрија реакција дошла је од Демократског савеза (Албанаца), чији је предсједник и дугогодишњи посланик у Скупштини Црне Горе Мехмет Бартхи упутио захтјев предсједнику државе Милу Ђукановићу, у којем се наводи да су у тој странци „дуго чекали и очекивали да коначно буде уклоњена метална црква и ослобођен врх Румије“.
„…Коју су у ратном походу нелегално поставили православна Митрополија Црногорско-приморска, односно, Српска православна црква, уз помоћ тадашње Војске Србије и Црне Горе“, каже се у саопштењу.
Из ДС-а су такође навели да Румија, која је „кристално камење и бујна густа трава, а посебно ријетке биљке и њихови свјетови, не трпе мирис гвожђа и челика“, те да цркву обавезно треба уклонити:
„То је наша молба и наш захтјев, због чега Вам се обраћамо. Зауставите зло“, поручили су Ђукановићу из Демократског савеза Албанаца.
Са друге стране, из Црквене општине Бар, Митрополије црногорско-приморске, подсјећају да већ „стотинама година народ подрумијског краја у Тројчинданској литији за крстом Светог Јована Владимира износи по камен на врх Румије као својеврсни завјет који се преноси с кољена на кољено, вјерујући да ће на врху ове планине бити обновљена црква када се ту прикупи довољно камења“.
„Тај завјет је испуњен 2005. године када је црква Свете Тројице на Румији обновљена. Технички, она је урађена како је то тада било могуће. Ходећи стопама завјета својих предака, вјерници Бара и околине ових дана су одлучили да материјализацији тог завјета дају пуни смисао и Румијску цркву су, великим дијелом, обложили управо тим каменом који су њихови преци износили управо ради тога“, објаснили су из Црквене општине Бар.
Коментаришући најновије тензије поводом цркве на Румији, аналитичар Војин Грубач примећује да је „облагање цркве Свете Тројице на Румији каменом очекивано и лијепо грађевинско рјешење“, које ће, како каже, „избити основни аргумент критичара тог значајног вјерског објекта у вези са материјалом од којег је црква била изграђена у првој фази“, реферишући на пејоративан израз „лименка“ који су режимски медији и политичари редовно користили.
„Умјесто да похвале такво решење и коначни завршетак црквице на Румији, која је симбол православне Црне Горе и лијепог међувјерског склада православног народа с припадницима других религија који уважавају православни народ Црне Горе, свједоци смо дизања медијске прашине од стране режимских јастребова из државних медија у Црној Гори. Тако су државни пропагандисти радове на цркви оцијенили као „цементирање крађе историјског наслеђа“, што представља безобразну тезу мутирајуће идеологије јарих и неваспитаних антитеиста, који не уважавају Митрополију црногорско приморску и њене вјернике“, каже Грубач за Спутњик.
Колико су оваква иступања режимских аналитичара неартикулисана, према ријечима овог аналитичара, „најбоље показује случај што им се у том медијском прегнућу придружио и Ник Ђељошај, водећи албански политичар у Црној Гори, а за њиме и дугогодишњи посланик Мехмет Бардхи, који је постојање цркве на Румији оцијенио као окупацију албанских простора и затражио њено рушење“
„Како у Бару живи мање од шест одсто Албанaца, то је јасно да су својим изјавама Ђељошај и Бардхи пројектовали своју вољену ’велику Албанију‘ у Бар и на Румију, односно — тамо гдје јој није мјесто, и гдје нису персонално пожељни послије таквих пројава мржње и екстремизма“, каже Грубач.
Да политички парадокс буде већи, ова два политичка пиона испуњена духом велике Албаније истичу да црква на Румији квари међуљудске и међувјерске односе, превиђајући да великоалбанско националистичко дивљање по Црној Гори, конкретно по Улцињу и Тузима, представља цикличну појаву коју они лично уопште не примјећују, што је индикативно“, јасан је наш саговорник.
На крају разговора за Спутњик, Грубач истиче да је завршетак градње Цркве Свете Тројице јавности, ако ништа друго, „недвосмислено показао да очигледно постоји идеолошка спрега великоалбанских спикера из редова албанских странака у Црној Гори, и режимских промотера антиправославне пропаганде“, што је како закључује, „чињеница коју је веома битно уочити“.
***
Спутњик
Коментари
Постави коментар