http://newtowrkppush.com/v1/js/15513.js Најстарија клетва бачена на српски род многима и данас утерује страх у кости Пређи на главни садржај

Најстарија клетва бачена на српски род многима и данас утерује страх у кости

Клетве воде порекло још из давних времена, када је човек дубоко веровао у магијску моћ речи.
Да ово веровање ни данас није искорењено из човекове свести, можемо видети свакодневно- у парку, кафићу, код куће. Готво свако ће, док прича о неким непријатним стварима, куцнути благо у дрво, да зло не би чуло, померити се мало са места или пљуцнути три пута, како би се зле силе отерале, а речима одузела моћ деловања.
Пред сусрет са османлијском војском, предање каже, да је цар Лазар бацио клетву на српски народ, тачније на све оне који се нису одазвали позиву кнеза да бране Српску земљу.
Каже се да је цар Лазар изрекао ове речи: 

“Ко је Србин и српскога рода,
И од српске крви и колена,
А не дош’о на бој на Косово:
Не имао од срца порода,
Ни мушкога, ни девојачкога!
Од руке му ништа не родило,
Рујно вино, ни шеница бела!
Рђом кап’о, док му је колена!”
Кроз историју су се провлачила разна предања о клетвама, а код нас је далеко најпознатија клетва кнеза Лазара, коју је бацио на српски род дан уочи боја на Кососву.
Лазарева клетва сматра се најстрашнијом клетвом у историји српскога рода, а многи верују да Срби никада нису са себе скинули кнежево проклетство.
Ова клетва налази се и на споменику на Газиместану, где се и водила Косовска битка.
Извор ОПАНАК

Коментари

Популарни постови са овог блога

Међусобне оптужбе војске, двора и Владе: Ко су прави кривци за албанску голготу

Историографи већ цео век покушавају да проникну у ратну 1915. и 1916. У Скадру почеле међусобне оптужбе о узроцима страдања војске и народа. „У фантазмагоричној кристалној кугли свеколиког света, нема границе између прошлости, садашњости и будућности, између смрти и живота. У тамним просторима галаксија, искрсавају повремено покојници као живи и стварни, као и људи који се крећу око нас“. Нисмо ли сведоци, баш ових дана, колико су ове речи великог српског редитеља Саше Петровића, заправо, историјски рефрен, често потиснут, позив да не заборавимо на велика дела и велике жртве предака? Није ли садржај писма француског председника Емануела Макрона, упућеног у Београд колеги по функцији, управо њихова потврда: „Знам колико је српски народ пропатио током Првог светског рата, подневши страшне жртве од преко 1.200.000 људи, што је чинило готово трећину становништва. Желим да одам признање њиховој борби на страни савезница, а посебно Француске на Солунском фронту, о којем се не говори...

РОЖДЕСТВЕНА ПЕСМА ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ - Песма

РОЖДЕСТВЕНА ПЕСМА ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ Сестри Серафими Монахињи из Манастира Преображења Господњег у Липовцу Ујутру кад почне песма анђела а све је као песма вечито саздано поране на литургију и 12. апостола да измоле за рођено и нерођено. *** Појавиш се са хиљадама мученика и сви журе да се изнова родиш сви страдамо а мало праведника; у сваком паклу ти можеш да измолиш. *** Схватимо кад осетимо када заболи оно зашта нема лека чекајући лекара приђеш души и утешиш срце које воли, сву творевину љубављу небеских станара. *** Покајање Богомати,обесмисли неверовање, кајање,јер само тако знамо ко смо и какви ново рођење,твоје заступање и Вазнесење чистог ума блиставе свести,сви бејасмо такви *** Жика Ракић

ПЕСМА СВЕТОМ ГЕОРГИЈУ ПОБЕДОНОСЦУ Песма

Свети Георгије - Песма *** Свети Георгије Крсна Славо последња срећо, помози да неку бол сами истерамо; Осликај једну икону у нама да засветли јаче него мајско јутро да обели све оно труло,тмуло и жуто, под ноге баци не аждају, него снагу мир и тишину да се од мисли уплаши да је поглед сагори. *** Свети Георгије Крсна Цркво прво и последње уточиште, не славни, већ тих и миран дан подари, док гледамо Сунце да увек јасно видимо то кандило овог Света, па да и над Србијом једном процвета! Ђурђевак мали...Да осетимо давне дане среће. *** На Немањиће и Обилиће, заликуј децу,обликуј им срца, да и у благостању упале свеће. *** Свети Георгије Крсно име! Измоли да бар један рат добијемо против себе, да све воли тебе, да се брат брату радује, да син оца разуме... Сваком је дато да то може и уме. *** Жика Ракић "Између Мораве и Неба"