Азнавур је рођен у Паризу, као син јерменских имиграната Михаела Азнавурјана и Кнар Багдасарјан.Његови родитељи су такође били умјетници, и од раног доба су га увели у свијет позоришта.
Почео је да наступа кад је имао девет година, и ускоро преузео умјетничко име „Азнавур“. Његова каријера је ухватила залет када га је примијетила Едит Пјаф и уредила да иде са њом на турнеју по Француској и Сједињеним Америчким Државама.
У Сједињеним Америчким Државама га често називају „француским Френком Синатром“, који као и он највише пјева о љубави. Пјевајући на многим језицима (француском, енглеском, италијанском, шпанском, њемачком, руском, јерменском и португалском), са лакоћом је наступао на свим великим догађајима широм свијета.
1970их година је постигао велики успјех у Уједињеном Краљевству са пјесмом „She“ („Она“), која је отишла у сами врх свих листа најпопуларнијих пјесама.
90. рођендан је прославио концертом у Берлину.
Азнавур се бави хуманитарном помоћу Јерменији од 1988. године, када се десио велики земљотрес у тој земљи, кроз свој програм „Азнавур за Јерменију“. Скупа са својим зетом и коаутором Жоржом Гарваренцом написао је пјесму „Pour toi Armenie“ („За тебе, Јерменијо“) која је била у врху музичких листа око 3 мјесеца. У централном дијелу Јеревана налази се трг, у Абовској улици, који носи име по Шарлу Азнавуру. Године 1995. Азнавур је постављен за амбасадора и сталног делагата Јерменије при УНЕСКУ. Такође, Азнавур је члан савјета повјереника Међународног јерменског фонда. Та организација је од 1992. године прикупила више од 150 милиона америчких долара за хуманитарну помоћ и помоћ у развоју инфраструктуре Јерменије. Шарлу Азнавуру је додијељена титула официра (Officier) Легије части 1997. године.
***
Википедија
***
Шарл Азнавур је опевао најразличитија лица живота, стања душе и нијансе патње.
Касних осамдесетих и раних деведесетих у Србији није било лако наћи касете са песмама Шарла Азнавура.Плоче,можда.Али су оне већ биле превазиђене.Било је могуће чути га на таласима "Радио Београда" иза вести у 15. сати.Једном песмом је покривао мноштво боли.Када је постало доступно чути(а и видети)све његове песме остало је питање колико је боли било у њему?И како их је пронео скоро један век,скоро га је слушао читав Свет?Супротно својим песмама отишао је тихо,тако да никог не заболи.
***
Жика Ракић
***
Жика Ракић
Коментари
Постави коментар