СЕЋАЊЕ - ВОЈВОДА МОМЧИЛО ЂУЈИЋ

МОМЧИЛО ЂУЈИЋ (Топоље, Книн 27. фебруар 1907 – Сан Маркос, Калифорнија 11. септембар 1999)Лета 1942. године генерал Дража Михаиловић даје Ђујићу звање четничког војводе.
Током четири ратне године војвода Момчило Ђујић и његова Динарска четничка дивизија спашавају српски народ са Тромеђе Лике, Далмације и Босне.У великој битци код села Пађени, Динарска четничка дивизија пробија обруч, одлази у Лику, а потом у Словенију. Из Словеније одлази у Италију, 1. маја 1945. године, где се предаје Западним савезницима.Сматра се да је тиме директно спасио више од 10.хиљада људи!У младости објавио збирку песама ЕМИЛИЈАДЕ.

ВОЈВОДА МОМЧИЛО ЂУЈИЋ тада још као свештеник, служио је литургију једне недеље, на којој су донели мало заклано дете. Он је смирено завршио богослужење, након тога опојао дете, а потом скинуо своју мантију и епитрахиљ, опасао себи пиштољ и узео митраљез у руке.

Много година касније у Канади 1990. године пред тадашњим владиком, свештеницима и народом, на питање једног новинара, шта би он урадио да је на месту србског патријарха, овај храбри србски син и слуга Божији је одговорио:

„Ја нисам достојан ни свештеничког чина, а камо ли да будем патријарх. Скинуо сам мантију, узео митраљез , јер нисам могао да гледам на моје очи да мој народ и децу кољу усташки кољачи. Али када бих ја био патријарх, ја бих прекинуо сваку везу са папом и Римокатоличком црквом, ђе се тражи на екуменским састанцима… Да преосвећени владико, на ЕКУМЕНСКИМ САСТАНЦИМА, уједињење. С ким уједињење???

Папа себе прогласио за непогрешивога и да је наследник Христов на земљи, а Христос је, ја још памтим, сабрао своје апостоле и рекао: „Ја вас шаљем као овце међу вукове, идите и проповједајте свима народима, на свим језицима Јеванђеље Спаса.“

Није то рекао ни Петру (како они говоре) ни Павлу, да ће га ико заступати, него је рекао СВИМ АПОСТОЛИМА. И тај исти Христос рекао је и народу своме и апостолима, а кад се молите, молите се овако: „Оче наш, који си на небесима…“. Папа што значи „отац“, то је отац онима који су напустили Христа 1054. године и отцијепили се од Христа и папу прогласили за свеца. А знате, ко пије, ждере и још нешто ради… тај не може бити светац, тај не може ни папа бити.

Од 1054. године, папе су из Рима настојале да сруше Православље. Они су нас прогласили да смо ми шизматици, да смо невјерници и да тобоже они спашавају наше душе. Браћо и сестре, то папа и данас ради, и са њим нема разговора. Ја бих да сам представник србске Цркве, или патријарх или делегат Цркве, само се састајао са папом римским и разговарао са њим, кад објави да НИЈЕ СВЕТАЦ , да НИЈЕ БЕЗГРЕШАН и да НИЈЕ НАСЛЕДНИК ХРИСТОВ НА ЗЕМЉИ, него да је један међу многима који вјерују у Христа, и Христу воде народ.

Дакле, НЕМА ВИШЕ ТИХ РАЗГОВОРА!“