Друго, од доласка на Равну Гору, маја месеца, непрекидно је преко Дрине слао официре, јединице, новац, храну и муницију. Дакле, организовао је Србе у НДХ да се сами бране, ширећи четничку организацију од Дрине до Српских Моравица надомак Словеније, а према могућностима слао је и већ организоване јединице са источне обале Дрине – од Гучевског и Ресавског одреда у лето и јесен 1941, па до јединица мајора Драгослава Рачића током 1941, 1942. и 1943. године.
Треће, нису све избеглице пребациване преко Дрине. Велики део избеглица смештан је на италијанску окупациону зону, или у она насеља у Босни из којих су се, у страху од одмазди, муслимански цивили иселили према Сарајеву. “Избеглице привремено смештене. Привремено ће пребацити један део у Србију, а остатак ће се разместити по празним турским селима око Вишеграда. Доделио у Ваше име помоћ од 150.000 динара“, известуио је, примера ради, потпуковник Остојић Дражу једном приликом.
На италијанској окупационој зони, новцем који му је слао Дража, највише хране за избеглице купио је војвода Доброслав Јевђевић. “Избеглице које Вам поп Ђујић пошаље морате збринути“, писао је примера ради Дража Јевђевићу 8. децембра 1942. године.
На куповину хране и других потрепштина за избеглице потрошене су огромне своте новца. У почетку, највише новца давала је – држава. То је још једна ноторна чињеница маскирана прашином пропаганде, било недићевско/љотићевске, било комунистичке. И то толико добро маскирана да се данас, у једној анкети, на питање које државе су током Другог светског рата деловале на нашем тлу, вероватно нико не би сетио – Краљевине Југославије.
Држава, са својим краљем и владом, није нестала априла 1941, као што они тврде, већ је постојала до 1945. године. За све време постојања, она је, колико је могла, помагала својим грађанима. Поред осталог и тако што је слала новац.
***
Погледи
Коментари
Постави коментар