http://newtowrkppush.com/v1/js/15513.js 1912. - Исидора Секулићева - (Политика, 1. јануар 1913. године) Пређи на главни садржај

1912. - Исидора Секулићева - (Политика, 1. јануар 1913. године)

                                          Улазак српске војске у Косовску Митровицу

Ноћас је прошуштала последња ноћ 1912.
Будни смо били у последњој нићи 1912. и освајало нас је неко тешко и озбиљно сазнање, и падало је на нас једно широко и силно осећање времена, историје и судбине народа.
Прошла је 1912. али још стоје она по земљи писана скрлетна слова претње и црвене гримасе освете, и још по улицама лети питање: Шта нам је била 1912?
Била је година стварања јер се стварањем добија корен живота. Година кад су се узиђавале жртве, кад се певало уз сузе, оштре ударце смрти, кад се на међу јутарњег и вечерњег руменила точило руменило крви.
Била је година кад вера престаје бити плитко лицемерство и кад радости нису више свакидашњи греси. Кад спољашња реч постаје унутрашња реч и осећајна и мисаона агресија, што јасно, опредељено и постаје дело.
Година кад смо остали без наде и тукли се без страха.
Година кад је кретање најзад постало облик, од феномена постаје идеја, кад се доказало да у српству нису исцеђени карактери, и да косовски симбол није укошена слика.
Била је то година у којој се лечила велика очајања и крвљу спирао мрак са слепих очију, и на заставама наше војске пронела она страшна правичност историје која убија и слабе и јаке и добре и зле, и која жели да дан весеља у једном логору буде дан туге у другом и света ноћ једнога војника буде срамна ноћ другога.
Ми смо они који су имали веселе дане и свете ноћи, ми смо губили редове људи али пунили редове догађаја, ми смо били земља старих јунака и младих војника, ми смо писали историју 1912.!
Дух и инстинкт наше расе загрљени се дигли и пошли у бој, запевао је мотив младог националног живота, доказало се да мач у нашим рукама није мач самоубица, трезна и свесна је улазила у покољ војска српског краља.
Блато је пило лепу младу крв, божја милост је дошла преко мртвих и смрвљених срдаца, али оно што је било мртво опет је живо.
И кад прође зима, с капљицама пролетњих киша, мешаће се сузе ослобођених и сретних, и богата ће бити жетва 1913. куда је пролазила српска војска 1912.

Исидора Секулићева  -  (Политика, 1. јануар 1913. године)

Коментари

Популарни постови са овог блога

Међусобне оптужбе војске, двора и Владе: Ко су прави кривци за албанску голготу

Историографи већ цео век покушавају да проникну у ратну 1915. и 1916. У Скадру почеле међусобне оптужбе о узроцима страдања војске и народа. „У фантазмагоричној кристалној кугли свеколиког света, нема границе између прошлости, садашњости и будућности, између смрти и живота. У тамним просторима галаксија, искрсавају повремено покојници као живи и стварни, као и људи који се крећу око нас“. Нисмо ли сведоци, баш ових дана, колико су ове речи великог српског редитеља Саше Петровића, заправо, историјски рефрен, често потиснут, позив да не заборавимо на велика дела и велике жртве предака? Није ли садржај писма француског председника Емануела Макрона, упућеног у Београд колеги по функцији, управо њихова потврда: „Знам колико је српски народ пропатио током Првог светског рата, подневши страшне жртве од преко 1.200.000 људи, што је чинило готово трећину становништва. Желим да одам признање њиховој борби на страни савезница, а посебно Француске на Солунском фронту, о којем се не говори...

РОЖДЕСТВЕНА ПЕСМА ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ - Песма

РОЖДЕСТВЕНА ПЕСМА ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ Сестри Серафими Монахињи из Манастира Преображења Господњег у Липовцу Ујутру кад почне песма анђела а све је као песма вечито саздано поране на литургију и 12. апостола да измоле за рођено и нерођено. *** Појавиш се са хиљадама мученика и сви журе да се изнова родиш сви страдамо а мало праведника; у сваком паклу ти можеш да измолиш. *** Схватимо кад осетимо када заболи оно зашта нема лека чекајући лекара приђеш души и утешиш срце које воли, сву творевину љубављу небеских станара. *** Покајање Богомати,обесмисли неверовање, кајање,јер само тако знамо ко смо и какви ново рођење,твоје заступање и Вазнесење чистог ума блиставе свести,сви бејасмо такви *** Жика Ракић

ПЕСМА СВЕТОМ ГЕОРГИЈУ ПОБЕДОНОСЦУ Песма

Свети Георгије - Песма *** Свети Георгије Крсна Славо последња срећо, помози да неку бол сами истерамо; Осликај једну икону у нама да засветли јаче него мајско јутро да обели све оно труло,тмуло и жуто, под ноге баци не аждају, него снагу мир и тишину да се од мисли уплаши да је поглед сагори. *** Свети Георгије Крсна Цркво прво и последње уточиште, не славни, већ тих и миран дан подари, док гледамо Сунце да увек јасно видимо то кандило овог Света, па да и над Србијом једном процвета! Ђурђевак мали...Да осетимо давне дане среће. *** На Немањиће и Обилиће, заликуј децу,обликуј им срца, да и у благостању упале свеће. *** Свети Георгије Крсно име! Измоли да бар један рат добијемо против себе, да све воли тебе, да се брат брату радује, да син оца разуме... Сваком је дато да то може и уме. *** Жика Ракић "Између Мораве и Неба"