СРБИЈА И СРБИ

Историографи већ цео век покушавају да проникну у ратну 1915. и 1916. У Скадру почеле међусобне оптужбе о узроцима страдања војске и народа. „У фантазмагоричној кристалној кугли свеколиког света, нема границе између прошлости, садашњости и будућности, између смрти и живота. У тамним просторима галаксија, искрсавају повремено покојници као живи и стварни, као и људи који се крећу око нас“. Нисмо ли сведоци, баш ових дана, колико су ове речи великог српског редитеља Саше Петровића, заправо, историјски рефрен, често потиснут, позив да не заборавимо на велика дела и велике жртве предака? Није ли садржај писма француског председника Емануела Макрона, упућеног у Београд колеги по функцији, управо њихова потврда: „Знам колико је српски народ пропатио током Првог светског рата, подневши страшне жртве од преко 1.200.000 људи, што је чинило готово трећину становништва. Желим да одам признање њиховој борби на страни савезница, а посебно Француске на Солунском фронту, о којем се не говори

Арсо Јовановић и Јосип Броз Тито у Дрвару, 1944. године Командант Прве армије НОВЈ-а и начелник генералштаба Пеко Дапчевић је,између осталог волео глумице."Буржујке" - како су у оно време називане.Тито је обожавао слабости својих потчињених.Знао је све,вешто користио људе уз ђаволску способност да процени своје сараднике и да зна када и коме поверити које место.Када попустити али увек максимално искористити човека."Маг" манипулације људима у најгорем могућем смислу. Владо је из рата изашао као пуковник.Недуго затим постављен је за начелника "управе Југословенске армије за агитацију и пропаганду".То и не чуди.Дубоко је веровао у оно што говори а такве никада није лако наћи.Његова вера у праведније друштво постајала је његова личност.Није Владо много волео Русе нити их је па много и било(знатно мање него у другим земљама Источног блока),нити се превише дружио са њима.Његов најбољи пријатељ био је Светозар Вукмановић звани Темпо.Кретање у самом врху о

Медијски центар „Руски експрес“ објавио је екслузивна документа која откривају да је сво вријеме УНМИК знао за трговину људским органима Срба са Косово и Метохије у периоду од у периоду од 1998. па све до 2001. године. Они су на својој фејсбук страници објавили копију повјерљивог извјештаја УНМИК-ове канцеларије за нестала лица од 18.06.2004. Из овог извјештаја произлази да је екипа УНМИКОВ-их истражитеља и форензичара била на лицу мјеста у Жутој кући у околини Буреља на сјеверу Албаније и да је тамо прикупила одређене доказе који су били битни за даљу истрагу. „Ти докази су били депоновани у просторије Канцеларије за нестала лица у Ораховцу… Тамо им се губи сваки траг. Али, једно је јасно: без обзира на изричиту молбу српске стране да се ови докази поуздано чувају, разлози за то су бесповратно нестали“, наводи „Руски експрес“ који је у циљу освјетљавања истине објавио ова документа Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије поднијело је 2008. захтјев Међународној полициј

БАР ИМЕНОМ ТВОЈИМ... *** Корак на који се саплетеш јер су степенице превише високо парализа свега јер мраз не воли изгледнеле кости колико бремена носиш брзо напредујеш толико да се расаниш и знаш да је била ту због тебе, не младости! *** Сабирање не води ничему ако не одузмеш грамзивост која је увек везана за тело а твоје намучене истине су биле лажне али тражити истинитост је сав смисао и узалудност сусдржљивости незаслужене. *** А онда кроз познати пакао и пределе истрошене тамо где су била срца додајеш своје и у свом сва; јутра у којима си упијао свести несазнајне више од свега што си мислио, мисли незадржива лава... *** А онда кажеш име твоје најлепше,најмилије оснажи ту препознајеш и Христоса и Јуду обојици војник ислужен постанеш другачији јер је то све што имаш и сусрет најдражи јер трен је вечност а вечност трен и зашто не бих био опијен бар именом твојим? Марија... *** Жика Ракић